Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Razvoj evropskih integracija". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.
TEMA: RAZVOJ EVROPSKIH INTEGRACIJA
BEOGRAD, NOVEMBAR 2010
UVOD
Ideja o ujedinjenoj Evropi seže daleko u prošlost ali tek 1950. godine XX veka nastaju prvi koraci ka EU. Velika razaranja u ratovima nametnula su razmišljanje o tome kako prevazići antagonizme među evropskim državama.
Trebalo je naći zajednički imenitelj oko kojeg bi mogle da se ujedine sve, ili većina država Evrope, među kojima i, u Drugom svetskom ratu pobeđene, Nemačka i Italija. Pored ovih „unutrašnjih“ razloga, snažan podsticaj ujedinjenju stigao je izvan Evrope, od strane Sjedinjenih Američkih Država. Uvidevši da razrušena Evropa ne može biti dostojan ekonomski partner, niti saveznik u borbi protiv nadolazećeg komunizma iz SSSR, SAD su odlučile da finansijski pomognu posleratnu konsolidaciju Evrope. Maršalov plan finansijske pomoći Evropi (1947), nazvan po tadašnjem američkom državnom sekretaru, kao jedan od uslova za dodeljivanje sredstava podrazumevao je udruživanje evropskih država i njihovu međusobnu koordinaciju.
PRIRODA EVROPSKE UNIJE
Evropsku uniju je teško teorijski definisati, iz dva osnovna razloga. Prvo, Unija je savremen i dinamičan fenomen. Drugo, Evropska unija je danas toliko kompleksna da svaki pokušaj sveobuhvatnog teoretisanja o njoj ostaje isuviše načelan, vremenski ograničen i delimičan.
Uopšteno govoreći, integracija podrazumeva sastavljanje odvojenih delova u celinu. Pri tome, definicije integracije od strane ekonomista i politikologa se razlikuju. Dok prvi, ekonomisti, pretežno insistiraju na precesima spajanja nacionalnih ekonomija, drugi, politikolozi, se više fokusiraju na efekte integracije po nacionalni suverenitet država i na ponašanje političkih struktura u procesu političkog odlučivanja. Postoje dva ključna oblika integracije: voljne i nevoljne integracije. U istoriji ljudskog društva postoje mnogi primeri nevoljnog oblika integrisanja, poput nasilnog integrisanja više samostralnih država nakon boljševičke revolucije u sovjetsku federaciju, regionalne ekonomske integracija zemalja u Istočne Evrope u toku komunističke vladavine, i drugih. Za razliku od takvih primera, Evropska unija je od svog nastanka razvijala dobrovoljnu političku i ekonomsku integraciju zemalja članica.
Tokom čitavog istorijskog razvoja Evropske unije postavljalo se pitanje njene prirode: da li je Evropska unija federalna, konfederalna država, ili međunarodna organizacija? Unija ima mnogo karakteristika federalne države, poput sve moćnijeg parlamenta i suda pravde. Takođe, Evropska unija ima svoju redistributivnu politiku (uglavnom u oblasti poljoprivrede, regionalnog razvoja, društvenih fondova i podrške razvoju) i regulatornu politiku (koja je proizvod detaljnog procesa pregovaranja). Međutim, za razliku od federalne države Evropska unija je zasnovana na međudržavnim ugovorima i politička moć koju imaju države članice u donošenju odluka nema paralelu ni u jednoj postojećoj federaciji. Takođe, Unija ima neke od karakteristika konfederativne države. Konfederacija je slobodniji sporazum od federacije, jer u njoj učestvujuće jedinice zadržavaju viši stepen samostalnosti. Konfederacija je dobrovoljni savez država, ali ima svoje nadnacionalne institucije. Produbljivanje integracije Evropske unije u poslednje dve decenije pomerilo je Evropsku uniju od konfederalnog prema federalnom modelu, tako da je ona danas više nego konfederacija, ali je i manje nego potpuna federacija. Konačno, iako Evropska unija nije klasična federalna država niti klasična konfederacija, ona nije ni međunarodna organizacija kao što su to Ujedinjene Nacije, Svetska trgovacka organizacija i druge, jer je Evropska unija daleko više nadnacionalna nego bilo koja od ovih organizacija i ima veći stepen institucionalne i političke integracije između svojih članica.
...
--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!